Antifragile Poetry

Selma Selman je Tito

Sa svojom bankovnom karticom ne mogu na pijaci da kupim

Mahune za ručak

Krenu svađe tek onako 

Ručak nije dobar 

Glava kuće

Otac

Baci se sve po zidu dok ja ručam

Ljute paprike od kojih želim da me želudac zaboli 

Da se ne fokusiram na naš život

Djeca bi sada mogla i konja živog da pojedu

Mati se i dalje brine

Vani se čuje muzika od koje me mozak boli 

Turbo Folk koji nema ritam samo bas

Ja ko ja

Za ručak mogu i kamanje 

I da izdržim kada svi kažu da neću

Na mojoj kartici računi za mahune rastu 

Hoću u Ameriku neću da budem Tito

David Bowie iz mahale 

rodila sam se sa plavim i zelenim okom

bijela  kraljica 

kćerka sam kockara,

mlade mame i opasnog naroda 

vjerovala da sam posebna

mašala,

dobro je da me niste 

bacili u kantu 

crna kraljica 

sa oblinama

razrezom do srama

tobe jarabi kažu

dobro je da nije naša

bježala sam iz Krajine

bila drugarica onima

što ti ruke vezu svojim jezikom

bijela, okrnem se u mahali

crna, okrnem se u gradu 

uzimam sjekiru

razbijam vešnu mašinu

podsjećam se šta sam mogla biti 

a uspjela sam 

pomiješala boje postala

junakinja 

crno mi znanje 

rana se sa puškom bori 

jer sam čudo veliko

Cigani  braćo